Java (programski jezik)

[You must be registered and logged in to see this image.]
Лого програмског језика Јава

Јава (енгл. Java, изговор: јава, ∗џава) је објектно-оријентисани програмски језик, који је развила компанија Sun Microsystems почетком деведесетих година. Многи концепти Јаве су засновани на језику Оберон Никлауса Вирта, творца Паскала, Модуле и других језика, и Ханспетера Месенбека. Избацили су концепт модула и увели пакете какве данас знамо, који се ослањају на фајл систем и увели формално концепт класа из објектно-оријентисане парадигме. Осим тога, језик има синтаксу сличну језицима C и C++, али је много строжи при превођењу, дизајниран тако да буде независан од платформе, и са поједностављеним управљањем меморијом. Претпоставља се да је ово урађено због популарности језика C, али и због једноставности неких структура. Прва верзија је званично објављена 1995. године.

Историја Јаве

1991. - Џејмс Гослинг (James Gosling), Патрик Нотон (Patrick Naughton) и Мајк Шеридан (Mike Sheridan) почињу пројекат зелен (Green - OS).
1994. - Америчка фирма Sun Microsystems издаје нови језик заснован на Green OS програмском језику Oak
1995. - Sun издаје прву верзију језика Java.

Писање и извршавање Јава кода

Јава је објектно-оријентисани програмски језик те као такав поштује правило да се једна класа налази у једном фајлу (осим унутрашњих класа). Изворни код се чува у фајловима са наставком .java. Програми написани у програмском језику Јава се не компајлирају у машински код, већ се преводе у бајт-код, и тако преведени фајлови имају наставак .class. Да би се извршио програм написан у Јави, неопходно је имати Јава Виртуелну Машину, на којој се интерпретира бајт-код. Управо се кориштењем Јава Виртуелне Машине постиже независност од платформе, тако да се исти бајт-код може једнако извршавати на сваком оперативном систему на коме је инсталирана Јава Виртуелна Машина.

Уништавање објеката

Уклањање непотребних објеката из меморије обавља garbage collector. Овај процес ради независно од покренутих програма и самостално одлучује које објекте ће уклонити из меморије. Осим уклањања сувишних објеката он врши дефрагментацију меморије. Његовим кориштењем се програмер ослобађа посла који се односи на ослобађање меморије кроз програмски код. На овај начин се не мора водити рачуна о деструкторима већ се њихов посао изводи аутоматски. Garbage collector је могуће покренути и мануелно.

Синтакса

Пример кода

Kod:

// Ако се класа зове Pozdrav, име фајла мора бити Pozdrav.java
 
public class Pozdrav {
    // Главној методи се предаје низ параметара унетих са командне линије
 
    public static void main(String[] argv) {
        System.out.println("Здраво свете!");
    }
}

Коментари

-Једноредни коментари обележавају се са // и завршавају се на крају реда
-Двосмерни коментари обележавају се са /* и завршавају се са */. Ови коментари могу се простирати преко више редова. Не могу бити угнеждени.
-Коментари за документацију обележавају се са /** и завршавају се са */. Ови коментари могу се простирати преко више редова. Не могу бити угнеждени.

Сепаратори

За раздвајање, јава користи неколико знакова:

-() (обичне заграде) - Служе за одвајање листе параметара од позива методе. Користе се и за наглашавање приоритета израза, за груписање израза у управљачким наредбама као и за одређивање типова података при конверзији.
-{} (витичасте заграде) - Служе за ограђивање вредности аутоматски иницијализованих низова, за дефинисање блокова наредби, класа, метода као и за дефинисање локалног опсега важења променљивих.
-[] (угласте заграде) - Користе се за издвајање вредности чланова низова и за декларисање самих низова.
-; (тачка и зарез) - Закључује наредбу.
-, (зарез) - Раздваја идентификаторе у декларацији променљиве и користи се за повезивање наредби унутар петљи.
-. (тачка) - Служи за раздвајање назива пакета од потпакета и класа као и за раздвајање променљивих или метода од имена објеката.

Резервисане речи

Све до J2SE5, јава је садржавала 48 резервисаних речи. Уз синтаксу сепаратора и оператора оне представљају дефиницију програмског језика Јава.

Резервисане речи јаве су: abstract, boolean, break, byte, case, catch, char, class, const, continue, default, do, double, else, extends, final, finally, float, for, goto, if, implements, import, instanceof, int, interface, long, native, new, package, private, protected, public, return, short, static, strictfp, super, switch, synchronized, this, throw, throws, transient, try, void, volatile и while.

Осим ових, резервисане су и вредности: true, false и null.

Изговор

Програмски језик Јава је добио назив по острву у Индонезији, са кога САД увозе велике количине кафе. Другим речима, Јава је у САД појам који се везује за кафу на сличан начин као што је то у Србији Бразил. Американци име овог острва (па самим тим и име програмског језика) изговарају Џава или Ђава, што је погрешно, јер Индонежани, своје острво називају управо тако - Јава. У српском говорном подручју је устаљено да се име програмског језика изговара исто као и име острва, дакле, Јава, иако се понегде практикује амерички изговор.

Izvor: http://sr.wikipedia.org/wiki/Јава_(програмски_језик)